HR - Ljudski Resursi - Bosna i Hercegovina

Da li Srbiji ostaju samo stranci iz Azije da rade

Godišnje, to će biti 50.000 radnih viza koje će od juna 2024. godine izdavati Federalna agencija za rad, prenosi portal „Šengen viza info”. Građani ovih zemalja uživaće privilegovan pristup tržištu rada Nemačke od 1. juna, prema Uredbi o zapadnom Balkanu. Lane je oko 76.000 građana imalo dozvole za rad u ​​Nemačkoj po osnovu uredbe. Iako je regulativa za zapadni Balkan bila ograničena do kraja 2023, nakon razvoja novog Zakona o kvalifikovanoj imigraciji, Nemačka je odlučila da promeni pravila. Nova pravila će se blagovremeno deliti, a dotad će se svi termini i dalje dodeljivati putem sistema lutrije, pošto je interesovanje ovih nacionalnosti za dobijanje radnih viza veliko otkako je uredba stupila na snagu. Registracija za listu termina biće zatvorena 14. maja.

Šta to konkretno znači za Srbiju, da li davanje tih viza državljanima zapadnog Balkana, a u tom slučaju i građanima Srbije, može dodatno da ugrozi domaće tržište rada?

S obzirom na to da postoji i regionalna inicijativa „Otvoreni Balkan”, postavlja se pitanje njene održivosti jer je Nemačka upravo građanima Balkana dala privilegovan status prilikom zapošljavanja. Ostaju li nam samo stranci mahom iz Azije?

Ekonomista Mihailo Gajić, predsednik LIBEK-a, podseća da je integrisano tržište rada u okviru zapadnog Balkana jedan od koraka prema proklamovanom zajedničkom regionalnom tržištu.

– U okviru zemalja „Otvorenog Balkana” ono je već počelo da funkcioniše. Međutim, ne treba imati prevelika očekivanja o mobilnosti radne snage unutar regiona, jer su razlike u zaradama prilično male, pa nema puno razloga da se menja država prebivališta, i jer je privredna struktura slična. Oni profili deficitarni u Srbiji, deficitarni su uglavnom i u Severnoj Makedoniji i Albaniji – navodi Gajić, i podseća da su premije u zaradama u Zapadnoj Evropi dovoljno velike da nastavljaju da privlače radnike iz celog regiona, koji će se i dalje tamo iseljavati u značajnom broju.

– Za tržište rada u Srbiji to znači dalji pritisak ka automatizaciji i digitalizaciji (zbog smanjenja broja dostupnih radnika i rasta zarada iznad rasta produktivnosti), ali i okretanje ka radnicima iz manje razvijenih zemalja Azije i Afrike kojima Srbija može biti primamljiva, barem kao privremeno mesto rada – ističe Gajić.

Hoće li, zbog privilegovanog statusa prilikom zapošljavanja u Nemačkoj, radna snaga zapadnog Balkana češće prelaziti tamo nego što će dolaziti u Srbiji, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, ističe da „Otvoreni Balkan” ima smisla, ali samo za one radnike koji nemaju dovoljno kvalifikacija.

– Takvi će nam više dolaziti, uz one radnike iz Azije. Ipak, oni koji imaju dodatne veštine pre će otići u Zapadnu Evropu, jer su tamo mogućnosti za zapošljavanje i zaradu mnogo veći, a i stabilnije je okruženje. Primera radi, u Austriji za deset godina rada imaćete za 40 odsto veću penziju, nego za pun radni staž u Srbiji – navodi Rajić.